|
| Politika tranzicije |
Tranzicija u Srbiji je započeta pod veoma teškim ekonomskim i društvenim uslovima izazvanim višegodišnjim regionalnim konfliktima koji su pratili raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. U 2000. godini ostvareni per capita GDP je bio manji od polovine njegove vrednosti iz 1989, spoljni dug je premašivao 130 procenata GDP, a godišnja inflacija je bila viša od 140 odsto.
Nova vlada Srbije proklamovala je pridruživanje Evropskoj Uniji kao glavni spoljnopolitički cilj i započela stabilizaciju i transformaciju privrede jačanjem makroekonomske politike i tržišno orijentisanim strukturnim reformama, objedinjavajući sopstvene napore sa podrškom međunarodne zajednice i međunarodnih finansijskih organizacija.
Značajan pomak učinjen je u gotovo svim oblastima.
U poslednjih nekoliko godina, poslovna klima u Srbiji se značajno promenila. Stopa inflacije je oborena sa oko 150% u 2000. godini na jednocifrenu u 2004. godini.
Sa stopom rasta od oko 5% godišnje i izmenama vlasničke strukture kroz proces privatizacije, Srbija je prepoznata kao rastuća tržišna privreda. EBRD je rangirao poslovno okruženje u Srbiji na 14 mesto od 27 posmatranih zemalja, dok je tranzicioni proces ocenjen sa 3+ na skali od 1-4.
U julu 2004. Vlada je postigla sporazum sa Londonskim klubom komercijalnih poverilaca o otpisu 62% duga, dok je dug Pariskom klubu umanjen za 66%. Postignuti sporazumi su umanjili zaduženost zemlje i stimulisali spoljnu trgovinu. Sve ovo ukazuje da Srbija postaje stabilna privreda sa kapacitetom za uspešno privlačenje stranih investicija i brzu integraciju u tokove svetske ekonomije.
Sa postizanjem makroekonomske stabilnosti, stabilnosti valute i reformi u oblasti pravne regulative, Srbija je postala jedna od najatraktivnijih lokacija u regionu za strane direktne investiticije. U 2003. Srbija je privukla oko 1,3 milijardi evra, a u 2004 oko 900 miliona što ukazuje na rast poverenja kod investitora.
Investitori su privučeni da ulažu u privredu Srbije iz više razloga među kojima su najvažniji pristup novim tržištima, snižavanje troškova i sposobnost za efikasnijim poslovanjem. Srbija ima najnižu stopu poreza na dobit u regionu, procentualno najveći broj ljudi sa znanjem engleskog jezika u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi kao i jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu.
Geografski položaj čini Srbiju prirodnim putem ka Istočnoji i Jugoistočnoj Evropi. Kroz Srbiju prolaze dva Pan evropska koridora br.10 i br.7. Danas, sa proširenom EU u okruženju i zonom slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi, investitori imaju šansu da započinjanjem biznisa u Srbiji obezbede pristup tržištu od 50 miliona ljudi. Takođe, Srbija je jedina zemlja izvan bivše Zajednice nezavisnih drzava koja ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, što praktično znači bescarinski pristup tržištu od preko 150 miliona ljudi.
Ovo su samo neki od razloga zašto je Srbija logična veza između Jugoistočne, Centralne i Zapadne Evrope i zemlja rastućih mogućnosti. |
|
|
|
|
|
|
