|
| Билатерални односи Србије и САД |
Успостављање дипломатских односа
Месец дана после Берлинског конгреса, у августу 1878. године, амерички посланик у Бечу, Џон А. Кесон, предложио је Влади САД успостављање односа са Румунијом, Србијом и Црном Гором, као признање независности ове три кнежевине.
Кнез Милан је 1. јуна 1879. г. донео указ о успостављању почасног конзулата Србије у Њујорку и за почасног конзула именовао Герхарда Јанссена, који је одмах унет у листу Стате Департмента. У Београду су 20. октобра 1879. г. почели преговори Џона Кесона са министром иностраних послова Јованом Ристићем и министром финансија Владимиром Јовановићем о нацрту Трговинског уговора.
Посланик Кнежевине Србије у Бечу, Филип Христић, нотификовао је 23. децембра 1880. г. америчком посланику Кесону, да би Влада Србије поздравила долазак дипломатског представника САД у Београд. Кесон је 1. фебруара 1881. г. одговорио Христићу да је његова влада "са великим задовољством прихватила као израз пријатељских осећања Владе Србије њену жељу да у Београду има представника Сједињених Америчких Држава. Државни секретар Евертс ће упутити предлог Председнику и Конгресу САД".
Трговински уговор између Кнежевине Србије и Сједињених Америчких Држава закључен је 14. октобра 1881. године, као и Конвенција о правима, имунитетима и привилегијама конзуларних агената. Јуџин Скајлер је одмах после ратификације уговора именован (7. јула 1882. г.) за првог изванредног и опуномоћеног посланика САД у Србији, која је фебруара те године постала краљевина. Скајлер је 10. новембра примљен у свечану аудијенцију код краља Милана коме је предао акредитивна писма.
У оба уговора поштовани су у потпуности принцип реципроцитета и принцип најповлашћеније нације. САД нису ни покушале да у своју корист траже повластице на које су имале право, посредством уговора са Турском, него су, следећи начела Америчке револуције, успоставиле односе са једном малом земљом на бази суверене једнакости. САД су уговором прихватиле "да се одрекну привилегија и имунитета које су њихови грађани уживали до сада у Србији, по сили капитулација с царевином Отоманском које су Уједињеним Државама дате и потврђене уговором од 1830. г. и 1862. г." (члан XИИ Конвенције).
Оба уговора остала су на снази и за време Краљевине СХС, односно Југославије и Демократске Федеративне Југославије, односно касније ФНРЈ и СФРЈ. Правна вредност ових уговора никада није била довођена у питање.
Политички односи
Након успостављања дипломатских веза, односи САД и Србије крајем XИX и већим делом XX века били су традиционално добри и пријатељски. Рефлектовали су се конкретно кроз америчку подршку стварању прве заједничке државе Јужних Словена 1918. г. савезништвом у два светска рата и развијеним политичким контактима и значајном економском помоћи коју су САД пружиле Југославији након Другог светског рата.
СР Југославија је због војне интервенције НАТО прекинула дипломатске односе са САД 25. марта 1999. г. Дипломатски односи су обновљени 17. новембра 2000. г. на нивоу амбасадора. Актуелни амбасадор Р. Србије у САД Иван Вујачић предао је акредитивна писма председнику САД Џ. Бушу 9. децембра 2002. г. Амбасадор САД у Р. Србији Камерон Мантер предао је акредитивна писма председнику Б. Тадићу 11. септембра 2007. г.
Од октобра 2000. г. до данас САД су постепено укидале све уведене санкције, осим за власнике рачуна и финансијске трансакције најближих сарадника С. Милошевића. Најзначајнији акти у процесу нормализације односа били су одлука председника Буша, донета 29. маја 2003. г. о укидању ванредних мера уведених 30. маја 1992. г. и 9. јуна 1998. г. којима је био успостављен посебан режим надзора према нашој земљи, као и враћање Р. Србије на листу Опште шеме преференцијала (ГСП) средином 2005. г. Подршка САД постепеном укључивању Р. Србије у међународне и регионалне организације је била од велике важности.
У Представничком дому Конгреса САД је 13. септембра 2004. г. по први пут од успостављања дипломатских односа са САД формиран тзв. Кокус за српска питања. Српски кокус је дао значајан допринос афирмисању ставова Р. Србије, не само у Конгресу, него и широј америчкој политичкој јавности. У његовом садашњем саставу има 29 чланова Представничког дома и три сенатора – Џорџ Војнович, Дејвид Витер и Џејмс Инхоф. Коопредседавајући кокуса су конгресмени Мелиса Бин и Ден Бартон.
САД су прва земља после Авганистана која је 18. фебруара 2008. г. признала независност Косова и Метохије. Председник САД Џ. Буш је 19. марта 2008. г. потписао одлуку којом се одобрава испорука одбранбеног материјала и услуга Косову и Метохији.
На основу инструкције Министарства спољних послова Р. Србије, амбасадор Иван Вујачић је 18. фебруара 2008. г. уручио протестну ноту у Стејт департменту поводом одлуке САД да признају независност Косова и Метохије и враћен је на консултације у Београд.
Војна сарадња
У области војне сарадње остварен је највећи напредак у билатералним односима, посебно током 2006. године. Одлука администрације САД, донета на највишем нивоу, да подржи пријем Р. Србије у Партнерство за мир, потписивање војних споразума и успостављање сарадње са Националном гардом Охаја, која је отпочела после потписивања Споразум о статусу снага, СОФА, септембра 2006. г. потврда су унапређења тих односа.
Председник САД Џ. Буш је 19. марта 2007. г. потписао одлуку којом се одобрава помоћ и извоз наоружања, војне опреме и услуга Р. Србији. Канцеларија САД за одбрамбену сарадњу отворена је у Београду 7. јуна 2007. г.
За протекле две године извршене су размене посета на високом нивоу, а маја 2007. г. остварена је посета САД начелника Генералштаба Војске Р. Србије генерала Здравка Поноша, прва на том нивоу после 50 година.
Економска сарадња
Трговинска размена Р. Србије са САД је у константном расту. САД су средином 2005. г. вратиле Р. Србију на листу Опште шеме преференцијала (ГСП), што омогућује бесцарински извоз преко 4.600 производа у САД.
По обиму трговинске размене у 2006. г. САД су биле десети трговински партнер Србије - 310,8 милиона долара (наш увоз 239,6 милиона, извоз 71,2 милиона долара). У 2007. г. забележен је раст обима трговинске размене за 45% у односу на претходну годину - 481,45 милиона долара (увоз из САД 380,2 милиона долара, а извоз из Србије 101,26 милиона долара).
Са укупним улагањима од око 1,6 млрд. долара, САД спадају међу највеће стране инвеститоре у Србији. Инвестиције америчких компанија у Србији у првих десет месеци 2007. г. износиле су 65 милиона долара, по чему су САД биле на 12. месту.
Финансијска помоћ САД Р. Србији
Од укупно 613 милиона долара намењене помоћи Р. Србији за период 2000-2006. г. САД су реализовале 463,47 милиона долара у правцу унапређења привредне политике и институција, реформе трговинских судова, банкарства и макроекономске реформе, развоја тржишта некретнина, интеграција тржишта и др. Одлуком државног секретара К. Рајс од 4. јула 2007. г. одобрена је финансијска помоћ Р. Србији, чиме је Влада Р. Србије добила 6 милиона долара (преосталих од укупно 70 милиона долара помоћи Р. Србији за фискалну 2006/2007. годину који су били суспендовани 31. маја 2006. г., у недостатку сертификације због несарадње са Хашким трибуналом). За фискалну 2008. г. предвиђена је помоћ за Р. Србију у износу од 62 милиона долара. У предлогу буџета за 2009. г. тражи се одобрење Конгреса за финансијску помоћ Р. Србији од 46,3 милиона долара.
Стање уговорних односа
Са САД није закључен споразум о сукцесији закључених уговора. Од укупно 365 закључених споразума, на снази је 86.
Потписани споразуми (од 2000. г.)
1) Споразум о подстицању инвестиција између Савезне владе СР Југославије и Владе САД, потписан 21. 7. 2001 г. ратификован 22. 11. 2001. г. и ступио на снагу 12. 12. 2001. године;
2) Споразум између Савезне владе СР Југославије и Владе САД о консолидацији дуга, потписан 3. 10. 2002. г. а ступио на снагу 12. 11. 2002. године;
3) Споразум између Националне управе за океане и атмосферу САД и Савезне владе СР Југославије о сарадњи ГЛОБЕ Програм;
4) писмо о сагласности о контроли наркотика и примени закона између Савета министара СЦГ и Владе САД, потписан 19. 6. 2003. године;
5) Амандман писму о сагласности о контроли наркотика и примени закона између Савета министара СЦГ и Владе САД, потписан 29. 9. 2003. године;
6) Споразум између Владе Србије и Црне Горе и Владе САД о заштити и очувању одређених културних добара, 24. 9. 2004. године;
7) Меморандум о разумевању између Министарства за међународне економске односе СЦГ и Стејт департмента САД који се односе на аутоматизацију система издавања возачких дозвола, потписан 12. 7. 2005. године;
8) Споразум о помоћи Владе САД за уништавање вишкова лаких преносних система противваздухопловне одбране, потписан 31 .9 .2005. године;
9) Споразум о спречавању ширења оружја за масовно уништење, потписан 5. 4. 2006. године;
10) Споразум између СЦГ и САД о запошљавању лица која живе у заједничком домаћинству са члановима ДКП, потписан 19. 5. 2006. године;
11) Споразум између СЦГ и САД о статусу интернационалне школе у Београду, потписан 5. 6. 2006. године;
12) Споразум између Владе Р. Србије и Владе САД о заштити статуса и приступу и коришћењу војне структуре у Р. Србији, потписан 7. 9. 2006. године;
13) Споразум о снабдевању и узајамним услугама између Министарства одбране у име Владе Р. Србије и Министарства одбране САД, потписан 8. 11. 2006. године;
Међудржавне посете
2004. г.
• радна посета МСП Г. Свилановића, 18-20. марта;
• посета ПДС за политичка питања М. Гросмана, 30. март;
• радна посета МСП В. Драшковића, 7-10. маја;
• посета председника Србије Б. Тадића (Вашингтон, Чикаго и учешће на међународном економском форуму у Аспену), 15-21. јула;
посета ПДС за политичка питања М. Гросмана, 7. јула;
• посета председника Спољнополитичког комитета Сената, сенатора Р. Лугара (Р-ИН), 27-28. августа;
• посета ПДС за политичка питања М. Гросмана, 29-30. септембра;
• посета сенатора Џ. Војновича, Џ. Смита, М. Дивајна, К. Греслија и М. Енција, 10-12. новембра;
• посета помоћника државног секретара САД за европска и евроазијска питања, Е. Џонс, 12-14. новембра;
• посета конгресмена Р. Векслера (Д-ФЛ), 30. новембра - 1. децембра;
• посета конгресмена К. Велдона (Р-ПА), 13-15. децембра.
2005. г.
• посета контра-адмирала Д. П. Лорена, зам. дир. за политичко-војне послове за Европу Здруженог генералштаба војске САД, 10-11. јануара;
• посета МСП В. Драшковић, 2-7. фебруара;
• радна посета Н. Бернса, ПДС за политичка питања, 8-9. јуна;
• учешће делегације Скупштине СЦГ на XИВ заседању парламентарне скупштине ОЕБС у Вашингтону, 30. 6.- 5. 7.;
• посета конгресмена Т. Лантоша (Д-ЦА) 4-5. августа;
• радна посета амб. П. Ришар Проспера, амбасадора за питања ратних злочина, 24-26. августа;
• сусрет МСП В. Драшковића у Њујорку у току 60. редовног заседања ГС УН са Н. Бернсом, ПДС за политичка питања и П. Р. Проспером, амбасадором за питања ратних злочина;
• радна посета Н. Бернса, ПДС за политичка питања, 13-14. октобра;
• посета МО СЦГ З. Станковића САД, 5-11. децембра;
2006. г.
• посета МСП В. Драшковића поводом Молитвеног доручка 1-7. фебруара (сусрети са Н. Бернсом, ПДС за политичка питања, сенторима Бајденом, Лугаром, Војновичем, конгресменом Векслером и др.);
• посета америчког изасланика за преговоре о статусу КиМ Ф. Визнера и зам. пом. ДС Р. Дикарло Београду 3. фебруара (сусрети са председником Р. Србије, премијером Коштуницом и патријархом Павлом);
• посета Снежане Самраџић Марковић, помоћника министра одбране за политику одбране Р. Србије, 29-30. јуна;
• посета премијера Р. Србије В. Коштунице ,10-12. јула;
• посета председника Р. Србије Б. Тадића, 6-8. септембра;
• посета Д. Фрида, помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију, 25. септембра;
• посета амб. Ф. Визнера, 30-31. октобра;
• посета амб. К. Вилијамсона, амбасадора задуженог у Стејт департменту за питања ратних злочина на просторима бивше СФРЈ, 25-28. јула и 14. септембра;
• посета ген. Г. Вајта, команданта Националне гарде Охаја, 26-30. септембра;
• посета ген. С. Блума, начелника Бироа Националне гарде ОС САД, 12-13. октобра;
• посета ген. В. Варда, заменик команданта Европске команде оружаних снага САД (ЕУЦОМ), 8. новембра;
2007. г.
• посета контраадмирала М. Лидена, 18-19. јануара;
• посета амб. Ф. Визнера, спец. изасланика САД за преговоре о КиМ 2-4. фебруара Београду и Приштини;
• посета Д. Фрида, помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију, 5. марта;
• посета зам. пом. државног секретара САД за демократију, људска права и рад Џ. Крила, поводом учешћа на конференцији Интернатионал Републицан Институте (ИРИ), 23-24. марта у Београду;
• посета конгресмена Д. Рохрабахера (Р-ЦА), 13. априла;
• посета начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковника З. Поноша, 21-25. маја;
• посета Д. Фрида, помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију, 10. јула;
• посета делегације америчких конгресмена предвођених копредседавајућом Српског кокуса М. Бин (Д-ИЛ), 20-22. јула;
• посета МСП В. Јеремића, 25-27. јула;
• посета потпредседника Владе Б. Ђелића, 16-23. октобра;
• посета помоћника министра одбране Д. Спасојевића, 1-7. октобра и 15-19. децембра; |
|
|
|
|
|
|
