НОРМАЛИЗАЦИЈА ТРГОВИНСКИХ ОДНОСА ИЗМЕЂУ СЦГ и САД
Вашингтон, 03. новембар 2003. - Амерички ДС Колин Пауел, потписао је одлуку којом се потврђује да је СЦГ испунила критеријуме за поновно успостављање нормалних трговинских односа са САД. Одлука администрације, која ступа на снагу у року од 30 дана, представаља још један знак јачања односа две земље као и подршке САД демократском процесу и укупном развоју СЦГ.
Успостављањем нормалних трговинских односа отклоњено је и последње негативно наслеђе из доба Милошевићевог режима у односима са САД. Статус нормалног трговинског партнера, односно најповлашћеније нације, како се то тада звало, укинут је 1992. због ратова у бившој Југославији и кршења људских права. Успостављање нормалних трговинских односа било је један од политичких приоритета демократске власти у билатералним односима са САД и стални предмет бројних разговора које су наши званичници током последње три године имали са америчким партнерима.
Предлог о поновној нормализацији трговинских односа је као део много ширег Мешовитог царинског закона већ дуже време стајао у Сенату због питања невезаних за СЦГ. Одлуком да донесе изврсну наредбу о НТО, америчка администрација је уваживши значај овог питања за нашу земљу искористила своје законско право и омогућила да СЦГ нормализује трговинске односе са САД пре усаглашавања Мешовитог царинског закона у Конгресу.
На економском плану, нормализација трговинских односа це извозницима из СЦГ отворити америчко тржиште односно омогућити пласман робе по повољнијим условима него до сада и знатно нижим царинским стопама.
"Веома сам задовољан одлуком америчке администрације да донесе указ о НТО "изјавио је данас у Вашингтону амбасадор СЦГ Иван Вујачић. “Ово питање је било један од насих приоритета у односима са САД од поновног успостављања дипломатских односа 2000. Данашњи дан представља круну бројних разговора и напора који су у том правцу учињени. Политички , ово је признање и подстицај реформском процесу у нашој земљи, а конкретно велики стимуланс за привреду СЦГ. САД су већ данас највећи страни инвеститор у Србији и Црној Гори, са пројектима УС Стеел-а, Филип Мориса и других, а успостављањем НТО ће, верујем, постати један од наших најзначајнијих трговинских партнера”, изјавио је амбасадор Вујачић.
СВИЛАНОВИЋ У ЊУЈОРКУ – СУСРЕТИ СА АМЕРИЧКИМ И ЕВРОПСКИМ ФУНКЦИОНЕРИМА
Њујорк, 25. септембар 2003.- Министар спољних послова Србије и Црне Горе Горан Свилановић изјавио је данас у Њујорку да повољан развој политичких односа државне заједнице и САД мора да утице и на нормализацију трговинских односа две земље.
Свилановић је поводом сусрета са Марком Гросманом, америчким подсекретаром за политичка питања, изјавио да је током састанка било рећи о проналажењу решења за нормализацију трговинских односа и додао да се с обзиром на позитиван развој односа две земље, не може прихватити ниједно објасњење да они не постоје.
Током сусрета са америчким амабасадором за питања ратних злочина Пјером Рисаром Проспером, заједнички је оцењено да је СЦГ остварила "велики напредак" у сарадњи са Хаским трибуналом и да би сада снаге требало усредсредити на хапшење лица која се терете за најтезе злочине.
Сумирајући резултате разговора са висе од 20 својих колега, међу којима и са највишим званичницима ЕУ и државним секретаром САД Колином Пауелом, Свилановић је изразио задовољство сто је имао прилику да "затрази и добије подрску" за кључне спољнополитичке циљеве СЦГ улазак у Партерство за мир и "позитивну израду студије изводљивости" за придруживање ЕУ.
Сусрети са министрима иностраних послова Немачке и Француске, Јоском Фисером и Домиником де Вилпеном, као и претходно са Хавијером Соланом и Крисом Патеном, били прилика да се размотре могућности прузања подрске СЦГ у процесу интеграције у ЕУ.
Свилановић је током боравка у Њујорку имао састанак са министрима спољних послова земаља западног Балкана и у оквиру Централноевропске иницијативе, а потом и одвојене сусрете са колегама из Грчке, БиХ и Албаније, Јоргосом Папандреуом, Младеном Иванићем и Љуаном Хајдарагом.
Током сусрета са Хајдарагом оцењено је да СЦГ и Албанија последњих неколико година заиста белезе напредак у односима, а сеф дипломатије СЦГ је указао на жељу Београда да такви односе не буду поремећени поцетком дијалога Београда и Пристине.
Свилановић је у седисту УН потписао и Протокол о превенцији тортуре, понизавајућег нечовечног поступања.
ПОСЕТА ПРЕМИЈЕРА ЖИВКОВИЋА ВАШИНГТОНУ
Вашингтон, 29. јул 2003. - На позив америчког амбасадора у Београду Вилијама Монтгомерија у радну посету Вашингтону од 23 -29 јула. допутовали су премијер Србије Зоран Живковић, министрар спољних послова СЦГ Горан Свилановић и помоћник министра спољних послова Александра Јоксимовић. Током свог боравка у Вашингтону, висока делегација је имала сусрете са ДС Колином Пауелом, саветником за националну безбедност Кондолизом Рајс, члановима Конгреса САД, међу којима су сенатори Р.Лугар, Ч.Хегел и Џ.Воиновић и конгресмени Х.Хајд, Б.Кардин, П.Сешнс и Р.Емануел, и другим преставницима Администрације, института и медија. Планиранио је да се делегација имаq сусрет и са генералним секретаром УН Кофи Ананом и бројним америчким инвеститорима.
Премијер Живковић је рекао да је циљ посете да се амерички саговорници упознају са оним сто је у Србији учињено након убиства премијера Ђинђића 12. марта 2003. Премијер Живковић је са својим америчким домаћинима разговарао и о стратешким питањима односа Србије, СЦГ и САД.
Међу темама су биле сарадња СЦГ са Хашким трибуналом, ситуација на КиМ и укључивање државне заједнице СЦГ у међународне институције. Такође се разговарало о наставку реформи и привредном развоју.
Амбасадор Монтгомери је рекао да САД виде СЦГ као сустинског партнера у процесу остваривања стабилиности у региону и да це посета премијера Живковића Вашингтону допринети да се буде један корак ближе том циљу.
Првог дана посете делегација се сусрела са сенатором из Охаја Џ.Воиновићем, који је члан сенатског Комитета за међународне односе Конграс САД. Званичници су разговарали о успостављању нормалних трговинских односа између САД и СЦГ.
Премијер Живковић се такође срео са амбасадором за ратне злочине Пјер Рисар Проспером, који је рекао да је сарадња власти у Београду са Хаским трибуналом на задовољавајућем нивоу. Живковић је током свог сусрета са Проспером потврдио да це бивши командант босанских Срба у Босни Р. Младић бити ухапшен ако се нађе на територији Србије. Два званичника су такође разговарали о унапређењу сарадње по питању домаћег суда за ратне злочине, који би требало да почне са радом у септембру.
УРУЧЕНА ОДЛИКОВАЊА ИСТАКНУТИМ ПРЕДСТАВНИЦИМА ДИЈАСПОРЕ
Вашингтон, 17. јун 2003. - Амбасадор Србије и Црне Горе Иван Вујачић уручио је 17. јуна у Амбасади СЦГ висока државна одликовања истакнутим представницима српске дијаспоре. Тим поводом у амбасади је приређен пријем коме је присуствовао велики број грађана насег порекла.
Одлуку о додели ових одликовања донео је Председник Савезне Републике Југославије.
Указом од 21.фебруара 2003. додељени су Орден Југословенске Заставе ИИ степена, за заслуге за државу и исказани патриотизам, Дусану Љубенку, председнику Српског националног савеза, Мирославу Дјорђевићу, оснивачу Српског конгреса уједињења и Славку Пановичу председнику Српске народне одбране. Указом Председника СРЈ од 21. фебруара 2003. Мили Лазаревић Нолан је додељен Орден заслуга за Савезну Републику Југославију ИИ степена, за заслуге за државу и грађане СРЈ.
Обраћајући се присутнима амбасадор Вујачић је рекао да су Мирослав Ђорђевић, Душан Ј. Љубенко и Славко Пановић су својим досадашњим деловањем значајно доприносили и доприносе окупљању и организовању наше дијаспоре у САД, очувању српског идентитета, његовог језика, обичаја, вере и културе, учвршћивању и продубљивању веза са матицом, упућивању хуманитарне и друге помоћи, уз ангазовање и подстицање демократских промена у насој земљи.
Посебно су заслужни сто су њихове организације, на чијем се челу налазе, 15. новембра 2002. године у Чикагу основале Српско-Амерички конгрес, чији је циљ јединство дијаспоре у застити и промоцији српских интереса у САД.
Мила Лазаревић Нолан је постигла изузетне резултате у прикупљању и слању хуманитарне помоћи. Захваљујући њеном ангазовању болницама у СРЈ/Србији и Црној Гори упуцена је помоћ вредна преко два милиона долара. Име госпође Нолан се налази међу заслузним донаторима којима је посебном спомен плочом одато признање и захвалност Института за мајку и дете на Н.Београду, где је захваљујући њеном ангажовању инсталиран комплетан климатски систем.
Амбасадор Вујачић је подсетио на теско време деведесетих када је због резима који је Србију довео у међународну изолацију, дијаспори било теско да помазе и брани свој народ, али је то ипак чинила. Нова демократска власт у Србији зна да су протекле деценије па и деценија постојали расколи између матице и дијаспоре и нада се да се то време висе никада неће поновити, закључио је амбасадор.
У име три главне српске организације амбасадору се на одликовањјима захвалио Душан Љубенко. Он је подсетио колико је очување корена и заједниство важно у многим зивотним питањима. То посебно вази за деловање дијсапоре и посебно у Америци. Без тога је овде немогуће постићи било какав резултат, закључио је Љубенко.
ОДОБРЕН НАСТАВАК АМЕРИЧКЕ ПОМОЋИ СЦГ
ВАШИНГТОН, 16. јун 2003. - Амерички државни секретар Колин Пауел, донео је по истеку рока 15. јуна позитивну одлуку о сертификацији, односно потврдио америчком конгресу да је Србија испунила непоходне услове за наставак помоћи и подршку САД у међународним финасијским институцијама. Услови су се односили на сарадњу Србије са ХТ, постовање Дејтонског споразума и постовање права мањина. Овом одлуком Србији и Црној гори је одобрена укупна помоћ од 135 милиона долара и подрска америчких представника за даље кредите у међународним финанисијским институцијама.
Министар спољних послова Србије и Црне Горе изразио је задовољство због одлуке америчког државног секретара. "Задовољан сам одлуком и она јесте очекивана. То је резултат сарадње коју смо остварили током последњих неколико месеци са америчком администрацијом у настојању да превазиђемо разне препреке", рекао је министар Свилановић.
Амбасадор СЦГ у САД Иван Вујачић је оценио да це се одлука ДС пре свега позитивно одразити на финансијском плану и у смислу подршке у међународним финансијским институцијама. “Њен значај је међутим шири јер представља сигнал политичке подршке као и признање напорима које су наше власти улагале у протеклом периоду на спровођењу реформи и испуњавању својих међународних обавеза. Неки од услова које је захтевао Конгрес испуњени су одавно и представљају сустински део насе политике. Сарадња са Хашким трибуналом је процес и насе чврсто опредељење”, додао је амбасадор Вујачић.
АМБАСАДОР ВУЈАЧИЋ ИСТАКАО СПРЕМНОСТ СЦГ НА САРАДЊУ СА ТРИБУНАЛОМ У ХАГУ
Вашингтон, 04. јун 2003. - Амбасадор Вујачић је узео учешће у брифингу на тему "Демократија, људска парава и правда у данашњој Србији", који је одржан у среду у организацији Хелсинске комисије САД. Остали уцесници панел дискусије били су Нина Банг-Јенсен, изврсни директор Коалиције за међународну правду, Елизабет Андерсон, изврсни директор у Одељењу за Европу ХРW и Џејмс Физфис, директор београдске канцеларије ИРИ. Циљ брифинга био је да се изврси преглед стања људских права у Србији, могућности демократског развоја и степена сарадње са Трибуналом у Хагу.
У својој изјави Комисији (текст изјаве) амб. Вујачић је нагласио спремност СЦГ да сарађује са Хашким трибуналом и напредак који је наса земља остварила на овом плану у последње две и по године. Истакао је да су, поред изручења више од десет највиших и високих функционера Милошевићевог резима и континуиране помоћи у саслусавању сведока и оптужених, као и помоћи при прикупљању документације, јос три знацајна оптузеника испоруцена током само неколико последњих недеља.
Амбасадор је подсетио да убиство премијера Ђинђића треба посматрати као прекретницу не само у погледу борбе против организованог криминал и ратних злочинаца, већ и погледу јавног мњења и подрске јавности за напоре које у том правцу предузима Влада Србије.
Опстије гледано, амбасадор је истакао да је остварени напредак СЦГ на плану застите људских права и изградње демократског друства позитивно оцењен у известајима ОЕБС-а, Савета Европе, УН Комисије за људска права и владиних и невладиних организација у САД. Досада постигнути резултати довели су до одлуку да није неопходно даље продузавати мандат специјалног известиоца УН Комисије за људска права за СЦГ. Будући да су сазрели услови за њен пријем у Савет Европе, СЦГ је постала чланица СЕ 3. априла 2003.
"Поштовање људских права је суштина наше цивилизације. Пуно тога је већ учињено, али остаје јос доста тога да се уради. Желимо да живимо у земљи где људи познају своја права и боре се за њих, и сто је јос вазније, за права других. С обзиром на насу прослост, пред нама је дуг пут, али сигурно је да смо на правом путу и нема врацања на старо", закључио је амбасадор Вујачић.
ПРЕДСЕДНИК САД ДОНЕО ИЗВРШНУ УРЕДБУ О УКИДАЊУ ВАНРЕДНИХ МЕРА ПРОТИВ СЦГ
Вашингтон, 29.мај 2003 – Председник САД Георге Бусх је данас одлуку о престанку ванредних мера према СЦГ, уз образлозење да је ситуација које је довела до увођења ванредних мера знатно измењена мирним прелазом на демократију и другим позитивним догађајима у Србији и Црној гори. Реч је о мерама које су се после Октобра 2000. и даље преносиле на наредну годину.
У писму које је тим поводом упутио председницима Представничког дома и Сената, ПР Буш је изнео да “сназна опредељеност за политичке и економске реформе коју је показало руководство Владе Србије и Црне Горе омогуцава укидање свих ванредних мера донетих према некадашњој СФРЈ. Он је оценио да су ванредне мере и санкције које су из њих проистицале застареле и да представљају непотебан разлог за забринутост у билатералним односим САД и СЦГ. “Изврсна одредба о укидању ванредних мера има за циљ да охрабри напоре реформски оријентисаних функционера и владе Србије и СЦГ уклањајући сваки привид рестрикција наметнутих током Милосевићевог доба”, наводи се у писму.
Још извесно време остаће на снази ограничења у погледу преостале имовине СФРЈ која није деблокирана. То је неопходно због захтева држава сукцесора.
Лица блиска Милошевићевом резиму, на која су се односиле санкције од јануара 2001, од сада це подлезати санкцијама на основу изврсне одреде од јуна 26, 2001. против оних који угрозавају напоре за стабилизацију Западног Балкана. Предвиђају се додатни кораци како би се спречиле расирене и нелегалне акције којима се опструира имплементација Дејтонског споразума, Резолуција 1244 СБ УН или Охридског споразума из 2001. Поред тога Министар финансија у договору са Дрзавним секретаром на списак мозе уврстити нова лица уколико се утврди да је против њих покренута оптузница Хаског трибунала, да су активно допринели угрозавању мира и стабилности у подруцју Западног Балкана, или прузали материјалну или другу помоћ лицима која то чине.
ДЕЛЕГАЦИЈА ВЛАДЕ СРБИЈЕ У ПОСЕТИ САД
Вашингтон, 11. април 2003. - Делегација Владе Републике Србије допутовала је у радну посету САД где це од 11. до 16. априла 2003. кроз бројне састанке са челницима Светске Банке и ММФ -а, званичницима Стејт Дипартмента као и са представницима великих америчких банака и компанија, али и кроз УСАИД пројекат о подизању конкурентности српске привреде, уцврстити уверење да је Србија одлучна да истраје на курсу економских реформи.
Делегацију Владе која це у току посете обићи Вашингтон, Бостон и Њујорк, чине министар финансија и економије Бозидар Дјелић, министар за привреду и приватизацију Александар Влаховић, министар енергетике и рударства Кори Удовички и министар за економске односе да иностранством Горан Питић.
Цланови недавно основаног Националног савета за конкурентност, који чине лидери из владе, приватног сектора и цивилног друства, а који це координирати програме унапређења конкурентности на националном нивоу, такође бораве у посети САД у оквиру УСАИД-овог пројекта а с циљем да кроз бројне састанке добију нека нова знања која це пут до освајања светских трзиста учинити лакшим, а српску привреду конкурентнијом.
У КОНГРЕСУ УСВОЈЕНА РЕЗОЛУЦИЈА О ПРИЗНАЊУ ЂИНЂИЋУ И ПОДРШЦИ СРБИЈИ
Вашингтон, 08. април 2003. - Представнички дом Конгреса САД усвојио је данас на седници у Вашингтону Резолуцију бр.149 којом се одаје признање недавно убијеном премијеру Србије Зорану Дјинђићу и истовремено позива администрација председника Џорџа Буса да помогне Србији у спровођењу реформи и даљој борби против организованог криминала.
У резолуцији се истице да Представнички дом одаје признање убијеном премијеру Дјинђићу као "главном организатору и стратегу наступа опозиције на председничким изборима у Југославији, 24. септембра 2000, и народне побуне 5. октобра, сто је довело до уклањања са власти Слободана Милосевића и његовог каснијег изруцења Хаском трибуналу". Зоран Ђинђић је био "симбол наде нове генерације Срба исцрпљених деценијским ратовима", истице се у Резолуцији и додаје да је "током свог двогодисњег мандата настојао да "унапреди демократију, људска права, спроведе трзисне реформе и владавину закона, и успео је да подигне зивотни стандард становниства".
Аутори резолуције су истакнути чланови Представничког дома Конгреса Д. Береутер, Т. Лантос, Х. Худе, Еменуел и Wеxлер.
Обрацајући се члановима Представничког дома конгресмен Береутер је изразио снаћну подршку новим лидерима Србије и Црне Горе, како би удвостручили напоре у споровеђењу неопходних реформи. Они морају да добију охрабрење, подрљку и помоћ, прво својих грађана али и међународне заједнице у борби против снага прољлости, закључио је Д.Береутер.
Том Лантос је у говору пред члановима Представничког дома Конгреса рекао да це убиство Зорана Дјинђића оставити трагове који це се на просторима Балкана осећати годинама. Он је истакао да је интерес САД да се подрже власти у Србији, да је посао недоврсен и због тога "САД морају да остану ангазоване на Балкану где треба да постоји владавина закона правде и да се успостави цивилна власт".
Конгресмен Емануел је рекао да је Србија храбро показала спремност да се бори против тирана и да неће дозволити да њен демократски напредак буде врацен уназад. У тренутку док залимо због смрти Премијера Ђинђића, ова резолуција јасно говори да це САД сарађивати са Србијом како њен пут у демократију не би био осујећен, закључио је он.
Представнички дом у закључцима поручује да је неопходно да се наставе реформе, али и сарадња са Хаским трибуналом "иако је очигледно да то подразумева ризик за актуелно руководство Србије И Црне Горе". Представнички дом Конгреса позива Владу САД да се обавезе да помогне новом руководству Србије у остваривању неопходних промена и да подржи даље неопходне демократске реформе, цији је покретац био покојни Зоран Ђинђић.
АМБАСАДОР СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ У ВУДРО ВИЛСОН ЦЕНТРУ ГОВОРИО О ИЗАЗОВИМА НОВЕ ДРЖАВЕ
Вашингтон 12. фебруар 2003. - Амбасадор Србије и Црне Горе одржао је данас у Вудро Вилсон Центру пред представницима дипломатског кора, америчке администрације, медија и дијаспоре излагање на тему “Изазови који очекују Југославију/Србију и Црну Гору”, после цега је одговарао на питања присутних.
Амбасадор Вујачић је у уводном излагању говорио о управо прогласеној државној заједници Србије и Црне горе, укратко изнео резултате које су демократске власти постигле од пада Милосевића у октобру 2000, и указао на непосредне изазове с којима је нова земља суочена, посебно на Косову и у сарадњи с хаским трибуналом. Он је такође истакао знацај који земља придаје евроатлантској интеграцији и односима са САД.
Поводом недавно прогласене државне заједнице Србија и Црна Гора, Амбасадор је рекао да је сназно уверен да це нова држава, заснована на реформисаним односима њених саставних делова Србије и Црне Горе, допринети стабилизацији земље и зауставити процес дезинтеграције у региону. “Први изазов је отуда очигледан – формирање нових и функционалних институција, чија це изградња у наредном периоду представљати испит одрживости нове државе. Ја лично се надам и верујем да це нова државна заједница наћи свој пут на добробит народа Србије и Црне Горе”, закључио је Амбасадор.
Он је додао да нова држава стартује са много другачијих позиција него сто су биле оне које је демократска власт затекла у октобру 2000, будући да су катастрофалне последице Милосевићевог резима у међувремену умногоме превазиђене. Политички систем и економија су постављени на нове основе, забелезени су знацајни резултати на плану људских права. Ипак, многи изазови и даље остају, а најнепосреднији међу њима су ситуација на Косову и сарадња с хаским трибуналом.
Цетири године од доласка међународних снага на Косово и Метохију у покрајини јос није досло до побољсања у погледу повратка 230 000 неалбанских избеглица, сузбијања насиља и организованог криминала и побољсања економске ситуације. Преостали Срби зиве у енклавама, њихови посланици су приморани да на заседања покрајинске скупстине иду под заститом КФОР-а, наставља се униставање православних цркава, од којих су неке сређенвековни споменици културе под заститом УНЕСЦО. Због тога је неопходно да постовање и спровођење Резолуције 1244 остану основни циљеви везани за Косово.
Недавна иницијатива албанских посланика да се у покрајинском парламенту изгласа реозолуција о независности, не само да је у супротности с Резолуцијом 1244 већ преставља претњу за стабилност у региону, додао је Вујачић. И то показује да це међународно ангазовање на Косову бити неопходно у догледној будућности. Мултиетничко, безбедно и развијено Косово представља нас заједнички изазов, закључио је Амбасадор.
Поводом сарадње с Хашким трибуналом, Амбасадор је нагласио да је претерано рећи да се ниста не чини у том погледу. Сарадња с Хаским трибуналом је међународна обавеза насе земље. Поред тога цврсто смо уверни да Срби и остали народи Блакана треба да се суоче с злочинима који су почињени у њихово име по принципу индивидуалне кривице. Имајући то у виду, влада у Београду је обезбедила да 15 оптузених с њене територије данас буде у Хагу, отворила архиве, и ослободила вазне сведоке од обавезе чувања војних и државних тајни. До данас су пред лице правде изведени сви чланови Милосевићевог узег круга. Ниједна од земаља бивше Југославије није учинила толико много у сарадњи с Хаским трибуналом - сто доказује да ми своје обавезе узимамо веома озбиљно.
Говорећи о сарадњи с другим земљама Амбасадор је изјавио да Србија и Црна гора придају посебан знацај добрим односима са суседима, о цему сведочи укљученост у бројне регионалне иницијативе. Србија и Црна Гора такође очекују скори улазак у Савет Европе као први корак на путу потпуне интеграције у породицу еворпских земаља. Интеграција с Европом и изградња односа преко Атлантика представљају главне спољнополитичке приоритете нове земље, закључио је он.
Када је реч о односима с САД, амбасадор је подсетио на дугу историју одличних односа Југославије и Америке. Југословенски и амерички народи су били савезници у два светска рата, а Југославија је после Другог светског рата била једина земља Источне Европе која је развијала сназне везе с САД. Наси односи су у међувремену ојацани и бројним неформалним пријатељским везама насих грађана. У дугој исторјии односа две земље, деведесете године представљају само краткотрајно скретање с пута.
“Администрација САД нам данас пруза разумевање и материјалну помоћ. САД нам помазу не само донацијама већ и подрском у међународним финансијским институцијама као и безбројним програмима техничке помоћи. Наса земља им је на томе изузетно захвална. Односи две земље су, надамо се, врацени на ниво који су кроз историју имали, одакле цемо приступити њиховој даљој изградњи,” рекао је амбасадор Вујачић, истичући знацај даљег присуства САД у региону.
ДЕЛЕГАЦИЈА ИЗ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ НА МОЛИТВЕНОМ ДОРУЧКУ
Вашингтон, 10. фебруар 2003. – Председник Већа грађана Савезне скупштине Драгољуб Мићуновић и потпредседник Већа грађана допутовали су 5.02. у Вашингтон како би присуствовали традиционалном Молитвеном доручку 6.02. Позиву за Молитвени доруцак одазвали су се такође заменик Министра правде у Влади Србије Ивића Езденци и сеф одељења за правосуђе и људска права у Координационом центру за КИМ Владимир Бозовић.
Током боравка у америчкој престоници Д.Мићуновић и Б.Тадић су имали сусрете са Председником Представничког дома Конгреса, висе сенатора и високих функционера Администрације и представника института и невладиних организација. Теме разговора биле су односи Србије и Црне Горе и САД, ситуација на Косову, политичке прилике у земљи, демократска и цивилна контрола над орузаним снагама и реформа војске.
“САД рачунају на демократске власти у Србији и Црној гори и оне су стратески партнтер од кога зависи велики део помоћи Србији и Црној Гори” рекао је током посете председник Већа грађана Драган Мићуновић новинарима окупљеним у Амбасади Србије и Црне Горе. “Закљуцак САД је да је земља учинила много у спровођењу реформи, иако има одлагања и извесних проблема, а да у циљу превазилазења тих проблема треба наставити и интензивирати билатералну сарадњу и дијалог”.
Билатерални односи су у основи стабилни и нису у кризи, али треба посветити већу пазњу комуникацији, како би се избегли неспоразуми”, изјавио је Мићуновић после разговора с америчким функционерима.
Потпредседник Већа грађана Борис Тадић је изјавио да су разговори које је водио у америчком Савету за националну безбедност и различитим одборима Сената и Представничког дома односили на интеграцију безбедносних система Србије и Црне Горе у постојеће евопске безбедносне структуре, као и перспективе нове државне заједнице за улазак у Партнерство за мир. |
