ДЕЛЕГАЦИЈА АМЕРИЧКОГ КОНГРЕСА У ПОСЕТИ ЈУГОСЛАВИЈИ
Делегација америчког Конгреса посетила је 02. фебруара 2001. Југославију како би се упознавала са демократским процесима и стабилношћу региона. Делегацију су предводили сенатор Џон Мек Кејн, Републиканац из Аризоне, и сенатор Џозеф Либерман, Демократа из Конектиката.
Поред сенатора Мек Кејна и Либермана, у делегацији су били и сенатори Кеј Бејли Хачинсон из Тексаса, Џон Кајл из Аризоне и Чак Хегел из Набраске, као и конгресмени Норм Дикс из Вашингтона, Даглас Биројтер из Набраске, Хаурд Берман из Калифорније, Гери Кондит из Калифорније, Питер Кинг из Њујорка и Роб Симонс из Конектиката.
Делегација Конгреса САД је имала сусрете са југословенским и српским званичницима из нове владе на којима су разговарали о југословенско-америчким односима и односу Југославије са Трибуналом у Хагу.
Америчка конгресна делегација је рекла југословенском председнику Војиславу Коштуници да економска помоћ СРЈ зависи од изручења бившег председника Слободана Милошевића Хагу.
Либерман је саопштио да у Конгресу постоји забринутост због неспремности СРЈ да сарађује са трибуналом за ратне злочине у Хагу.
“Желео би да нагласим, а сигуран сам да вам је то већ познато, да је америчка помоћ у вредности сто милиона долара условљена, између осталог, сарадњом са Хашким трибуналом и да се, у том смислу, као рок помиње 31. март”, истакао је Либерман.
“Надамо се конструктивном напретку у овом погледу јер желимо да проширимо америчку помоћ Београду”, додао је.
Либерман је упозорио да ће наставак америчке помоћи такође зависити од изручења војног команданта босанских Срба Ратка Младића и осталих оптужених за које се верује да се крију у Југославији.
Мек Кејн је рекао новинарима да су разговори које је имала делегација били “охрабрујући” и да су показали “велике промене у односима Вашингтона и Београда”. Изјавио је да је приметио да су слобода и демократија почеле да се утемељују од свргавања Милошевића.
ПРЕДСЕДНИК КЛИНТОН УКИНУО САНКЦИЈЕ ПРЕМА ЈУГОСЛАВИЈИ
17. јануар, 2001. – Амерички председник Бил Клинтон је обавестио лидере Конгреса о својој одлуци да укине економске санкције које су уведене Југославији поводом кризе на Косову 1999. године.
Санкције су обухватале међународну трговину и приступ међународним финансијским институцијама и забрањивале су америчким компанијама да послују са Југославијом.
Доневши ову одлуку последњег дана на функцији председника САД, Клинтон је рекао да је реч о реакцији на мирну демократску транзицију која је започела под председником Војиславом Коштуницом.
Амерички односи са Југославијом су били у брзом успону од доласка Коштунице на место председника.
У својој поруци, Клинтон каже да, не занемарујући позитиван развој догађаја у Југославији, “и даље се морају предузети кораци како би се подржали напори Трибунала у Хагу и суочили са и даље присутним изазовима у погледу стабилности на Балкану и пуне имплементацијие Дејтонског споразума.”
Председнички указ којим се укидају санкције према СРЈ потписан је од стране председника Клинтона 17. јануара 2001. године, ступио је на снагу 19. јануара, а објављен је у Службеном гласнику САД 23. јануара 2001. године. |
